Na naslovnim stranama svih novina su iste teme: ubistva, smanjenje
plata i Veliki brat. Svaki dan neko nekog ubije, ili je pomahnitali
vozač zgazio pešaka, ili je nepropisno preticao. Pa, onda imamo ubistva
zbog kriminala - dugova, droge ili koristoljublja i na kraju porodična
ubistva kad otac ubije sina, sin oca, muž ženu i slično. Silovanja da i
ne pominjem. Nešto tu onda nije u redu što se tiče kaznene politike
Srbije, očigledno je blaga, kad povratnici čine krivična dela . A kad
bi bile drakonske kazne, tipa doživotne robije, kastriranja ili
odsecanja ruke, neki bi se zapitali da li da čine to što čine.
Druga goruća tema je nedostatak para u budžetu i pitanje hoćemo
li uspeti da vratimo dug. Prvo su rekli da plate koje se finansiraju iz
budžeta neće dirati, a onda su brže bolje to porekli i sad kažu da će
ipak plate da idu dole. Onima koji imaju mnogo to se neće ni osetiti,
ali većinu koja jedva sastavlja kraj s krajem će to i te kako da lupi
po džepu. Jeftiniju hranu samo nude na prodaju u Beogradu, jer
prestonica ne sme da se pobuni, a unutrašnjost ko jebe. U stvari, oni
koji imaju mnogo i ne razmišljaju na isti način kako žive oni koji
nemaju, oni ne žive u istom svetu, pa ih ne dotiče to kako platiti
obaveze i preživeti do sledeće plate. Oni će i dalje moći da kupe šta
hoće i da odu gde hoće. Nama
neće trebati vize, ali pare za put svakako hoće. Kad treba da se daju
pare nekom za lečenje, onda para nema, kad je trebalo dečaku da se kupi
traktor, onda su tražili donaciju iz inostranstva. Bitno je da se
njihov vozni park obnovi, da im se guzice ne nažuljaju.
I
kao šlag na torti dolazi zabava za mase, u odeljku hleba i igara,
Veliki brat. Tu će raja da gleda VIP osobe kako su i oni u stvari
normalni ljudi, kako i oni imaju svoje ljudske slabosti i mane, kako i
oni idu u WC, kupaju se i prde kao i svi normalni ljudi. I onda će raja
manje da misli na svoje probleme i na svoju malu, gore pomenutu platu i
kako preživeti do sledeće… U lepoj nam Srbiji, međ` šljivama, o tugo
jesenjaaaaaaaa…
U nedelju sam sa svojim klincem napravio Sneška ispred svoje zgrade. Bio je
veliki i lep. Imao je kesu umesto kape, narandžastu plastiku umesto
usta, parčad cera umesto dugmića. Moj klinac je bio mnogo srećan. Negde
uveče,kad sam hteo kumu da pokažem Sneška, došao sam do prozora, ali
Sneška nije bilo,bio je ugažen , utaban skroz. Neki bezobrazni klinci,
deca nezadovoljnih roditelja, imbecili koji igraju video igrice i pale
se na nasilje, kreteni kojima smeta sve što drugi napravi, idioti
zaglupljeni televizijom su ga srušili iz besa, iz obesti jer im je bilo
dosadno, pa rekoše, daj neka se to dete koje je pravilo Sneška nervira.
Jer oni uživaju kad je neko drugi nesrećan, oni vole da vide da drugi
pati. Ali, oni će se vratiti roditeljima, pa će sa 12 početi da puše, sa
13 da se drogiraju, a sa 14 da pljačkaju prodavnice. Bog neka im je u
pomoći.
Sutradan
smo opet izašli napolje i ovaj put smo napravili 2 Sneška. Nisam bio
lenj, pa sam s vremena na vreme motrio kroz prozor. I pojavila su se
dvojica, otprilike četvrti ili peti razred. Sačekao sam malo, nisam
hteo odmah da reagujem. Jedan je počeo da udara prvog Sneška sa
plastičnom klizalicom. Otvorio sam prozor.
-Zašto rušite Sneška?
-Ne rušimo ga, samo popravljamo.
I
otišli su, ali sam pretpostavio da će se i vratiti. U jednom momentu,
kad sam pogledao kroz prozor, oba Sneška su bila srušena, ali ovaj put
ih nisu izgazili, valjda je sneg bio zaledio.
Uvek
sam bio za to da se svima pruži jednaka šansa. Međutim, u ovom show-u
je nije bilo. Glasovi su kupljeni, ne zna se tačna cifra, ali je
očigledno, pošto se „pobednik“ vrlo neuverljivo branio. Rešio čovek da
uzme lovu, ponudio cifru, i istalio se. Međutim , to nije bilo po
ugovoru. A onda oponent to još iznese u javnost. Produkciji se naravno
to nije svidelo, a išlo je uživo, pa nisu stigli da iseku. I šta će
onda?. Ko još može da proveri glasove publike. A mnogi bi najebali, da
postoje neki dokazi, pa se onda valja i osigurati za dodatni glas.
Naravno, ni to se nikad ne može dokazati. Niti bilo ko tvrdi da je tako
bilo. Samo je malo čudno da se iznose tvrdnje da se pobednik unapred
zna, i da je unapred proslavljao pobedu. U krvi je nama neka prevara,
pa ma kakva bila. Nije bitno što se možda neće imati miran san, bitno
je da se uzme oko 10 -15 hiljada. Možda savest ni ne postoji. Sve je
igra, taktika , kako oni kažu, ne pobođuje najbolji, nego onaj ko se
bolje snađe, podmetne, „taktizira“, igra prljavo. Baš kao u politici,
koja je još prljavija, kao što reče i bivši političar. Tako je i Dario
mislio kad je izbacio najjačeg oponenta. Tako je mislila i Vanja, kad
je spletkarila naokolo, pa i druga Vanja, koja se za sve pitala i
trovala svojim jezikom, kao i mladi član, koji, je, jebi ga, mlad, pa
mu i treba i za izlaske, provod, zezanje, treniranje „prava“ i
studiranje bildovanja. Survivor dokazuje da su najbitnije pare, da se
njima kupuje sve i može sve. Svi kvaliteti ostali se bacaju pod noge,
ništavni su. Poslednja igra, čisto pokazuje nepravednost, jer se
devojke takmiče protiv muškarca u igri gde fizička snaga ima odlučujuću
ulogu. Voditelj je malo ostao zatečen, kao i, verujem, jedan deo
publike, bar onaj deo kod koga pravednost još uvek nešto znači.
Sve se fino namestilo. Prva smena, pa nisam morao da pitam za zamenu.
Krenuo na vreme, u 3.10. Usput pročitao novine i pogledao pola filma.
Zvao Lesu da mi objasni kako da stignem do Arene. Malo gradski, malo
peške i stigoh. Svud naokolo idu fanovi sa majicama Iron Maiden. Duga
kosa na svakom drugom muškarcu. Nalazim frenda sa još trojicom
zemljaka. Ista ekipa kao i prošli put. Piju pivo iz flajke. Prava domaća atmosfera. Pridružujem im se i flajka
ide u krug kao nekad. Devojčica koja stoji ispred nas ima zanimljiv
friz, obrijana sa obe strane glave. Nailazi bus sa fanovima, Masa nema
nameru da se pomeri i propusti ga. Jedan fan iz busa palaca jezikom kao
kobra na devojku ispred. Prodaju se crveni svetleći rogići. U sedam
počinju da puštaju. Pivo se iskapljuje i ulazi se. Prvi put u Areni,
zanimljivo mi se čini, blješte reflektori , ogroman stejdž. Slika
Laureen Harris, sa natpisom Calm before the rain. Pivom prekraćujemo čekanje do predgrupe. Laureen počinje da peva, a mi shvatamo da nismo
trebali ići do wc – a, jer smo se posle toga jedva vratili do istog
mesta, 2 metra iza ograde fan pita, jer su se fanovi već zgusnuli. Nije
ni čudo, uz sve one buseve napolju, Bosna i inostranstvo i to samo oni
što sam ih video, koji su se parkirali u blizini. Laureen izgleda
dobro, nije ni zvuk loš, ali se ipak čekaju zvezde večeri. Predgrupa je
završila u 8, a do 8.30 traju pripreme. Onda se na video bimu
pojavljuje avion koji se spušta na kojem velikim slovima piše Iron
Maiden. I baaaam. Počinje gurka na prvu pesmu u kojoj mi naočare,
kao na opruzi, skaču sa glave i jure ka podu (već u glavi slika million
staklića, iskrivljenog okvira i krik : O, neeeeeee!), kad u poslednjem
momentu uspevam da ih uhvatim i kamen mi pada sa srca. Svetla se pale.
Scenografija omotaPowerslave dominira, sa zidom
u fazonu Egipta, sa hijeroglifima, ulaz u veliku piramidu koji se
sužava i krije mistiku na kraju. Naravno,
fanovi pevaju sve vreme, znaju gotovo sve pesme napamet, ruke u
vazduhu, čak su i ljudi na tribinama poustajali i svi se sabili ka
ogradi. “Volite li poeziju?”, pita Brus, i ja već znam da će svirati
moju omiljenu “Rime of the ancient mariner”, uzvikujem to, derem se iz
sveg grla i ona počinje, dok se pojavljuje slika starog broda, a
stepenicama zaraslim u morske trave. Na “Powerslave”,
Brus nosi masku u stilu Faraona, na “The trooper”, je opet, kao i
prošli put u uniformi Crvenog mundira i maše Britanskom zastavom, na
Iron Maiden se pojavljuje Edi i uperuje pištolj u masu. 22 Accacia avenue, Wrathchild,
Fear of the dark, Aces high… Neko Brusu dobacuje neko pile. “Ah, to bi
mogla biti večera”, veli on . Na bis idu Number of the Beast , pa
pevajući “Living on the razor’s edge”, balansira Brus na “The evil that
men do” i konačno “Sanctuary” zatvara nastup
“Zveri”. Skakanje i pevanje. Na svaku pesmu. A na sebi imam vijetnamku
sa uloškom koju ne mogu nigde da ostavim. To je doprinelo da se
pregrejem na samom kraju koncerta, pa sam morao da čučnem pored mix
pulta. To je bilo dovoljno da se povratim. Kontam da neću stići na bus,
ali šta mari, sledeći je u 4 ujutru, tako da svakako mogu stići na
posao. Neverovatan osećaj koji će me dugo pratiti. Prava milina.
Zabranjeno pusenje - Ko te kara nek ti pise pjesme
U krajnjem kutu svoje dnevne sobe, gdje ne moze doprijeti nepozvani pogled, na dnu svojih prepunih vitrina, krijes slatku fasciklu s natpisom "intima", medju' slikama tebi dragih lica, gdje cuvas svoje spomene i pisma, sve u formi poezije, stiha, nalazi se i moja ljubav tiha. To su pjesme nikad objavljene, napisane zbog voljene zene, al datumi na njima su stari, vec odavno nema novih stvari, jer umjesto poetskih visina, iz mene izlazi samo tuga i gorcina, i misao sto se reci ne smije, Ko te kara nek ti pise pjesme!
Htio bih da budem gospodin, i izbjegnem reakcije bjesne, ali rec' cu k'o pravi primitivac, Ko te kara nek ti pise pjesme!
Znam da slusas moje nove ploce, sa njima se branim od samoce, i ubacim nesto da te strecne, Ko te kara nek ti pise pjesme!
Verovatno
sam omatorio kad to više ne mogu da podnesem. Nekada sam mogao, popio
bih više, uhvatio se u kolo i "kačio veš" celo veče, peo se po klupama,
pevao, ma ne pevao, više se drao. Mora da je to bilo zbog alkohola, jer
kad bih se napio, ne bi mi bila bitna muzika koju inače ne podnosim,
koju kući nikada ne bih uključio, ne bi mi bila bitna seljačija koja je
dizala ruke uz nebulozne pesme. Ali, bar su pesme bile iole
dinamičnije, iole su te terale da se zabaviš, ovo sad kao tužbalice,
kao sahrana, a ne svadba. Sigurno je zbog alkohola, znam zašto one
bekrije uživaju, naroljaju se toliko da im sve postane nebitno, pa i
debela pevačica koja ne razlikuje vokale, pa a, e, i, o, u peva kao
jednu mešavinu jednoličnim glasom, kao da snima ploču u najgorem
studiju na svetu, niti odrtaveli pevač kome je ovo ko zna koja tezga po
redu i jedva čeka da što pre odradi tezgu da bi mogao da dođe kući da
se ispava kao čovek. A pokušao sam da se napijem , ali mi nije išlo,
koje prokletstvo, hoću da se napijem na svadbi da podnesem muziku, a
ono neće. Pelinkovac, nekoliko komada, pa onda špricer. Ali, dobro sam
jeo, pa ništa, ništa da udari. Jedino je klopa bila dobra. Ventilacija
nikakva, svi zapušili, dimčine koliko hoćeš, digla se do plafona, mogli
su komotno da ne puše već samo da inhaliraju. "Kosa seda" je bila tri
puta, kao i još poneke pesme, od čega mi se digla kosa na glavi, ništa
novije, ništa dinamično što bi svadbu učinilo veselom. Doduše, većina
se na oko veselila, izgleda da vole te pesme, leže im, šta li, pogađa
ih tekst, verovatno sam onda ja otpadnik koga to ne pogađa, dok većina
uživa i loži se. Mlada i mladoženja bejahu simpatični, no naš dolazak
je ipak bilo moranje, vraćanje duga, i to u nezgodnom trenutku kad
moraš da platiš sve obaveze, da preživiš a i da se isprsiš za svadbu,
da odužiš. Pomislim, jebote, što nešto i uopšte praviti i zvati ljude,
kad sve to posle moraš da vratiš. Ajde da imaš, pa i da ti ne bude žao,
ali ako ćeš posle 10 dana stezati kaiš, to prelazi u žešći mazohizam.
Raskrsica na jugu, o tugo jeseeeeenjaaaaa. Voziš se tri sata u dolasku,
plus još više u povratku, bekrije u busu urlaju, odazivaju se " jer ih
neko zove sa cd-a" i hoće da izađu iz busa da pišaju na svakih 500
metara. Vozač pušta pesmu u kojoj pevač peva "skini sve sa sebe, ja bih
tako da te jebem, nemoj da se stidiš, dođi da ga vidiš", a u busu ima i
dece. I onda si i osuđen da ne možeš da odeš kad hoćeš, već kad se
većina smiluje. Na kraju, zbog tvdih stolica i hladnoće napolju moraš
sebe da primoraš da se malo "zabavljaš" i kaobajagi igraš da bi ti što
brže prošlo tih 6 sati.
Kockice
mnogo dobro leče živce. Igrali smo se kao nekad, kad smo satima
sklapali svoje kućice, svoja tajna mesta i zamkove i vrteli u glavama
priču, samo nama znanu. Mašta je išla i širila se, dalje od neba.
Zovu ga najstarijim zanatom na svetu. Za njega ne treba alat, samo telo
je dovoljno i jak stomak. Ima ga i kod muškaraca i kod žena. Malo
truda, a zarada luda, što bi rekli. Neki ga rade jer su ih naterali,
obećali razne lepe poslove, a onda to porekli. Takvi su, na žalost,
postali robovi u rukama makroa. Neki ga rade jer im hitno treba novac,
npr. kad narkomanima zaškripi za drogu. Neki ga, opet, upražnjavaju da
bi popunili kućni budžet, pa je bilo slučajeva "vikend prostitutki",
koje bi išle subotom i nedeljom u susedni veći grad, dok bi ostalim
danima bile uzorne supruge i majke. Neki ga rade zarad velike love,
takve i takvi su luksuzni, i ne može ih svako priuštiti. Pun ih je
oglasni prostor, od "masaže", preko "druženja", do "bračnih ponuda".
Da li treba te žene i muškarce skloniti sa ulice? Oni se time bave, pa
se bave, a da li im treba omogućiti neki prostor gde ne bi bili
maltretirani, gde bi novac koji su zaradili bio baš njihov, a ne
njihovog gazde i gde bi imali adekvatnu zdravstvenu zaštitu? Jeste da
bi to izgledalo malo smešno - ček da vam izdam fiskalni račun, šta smo
imali na repertoaru, jedno pušenje i jedan klasičan seks sa svršavanjem
u kondom, da vidimo, to vam je..." I država bi lepo uzela PDV na to. I
svi bi bili srećni. Osim makroa, naravno, koji bi izgubili sav prihod.
Ovako je ilegalno, a ima ga na sve strane, manje ili više prikriveno. A
pošto smo država u tranziciji, biće toga koliko hoćeš, prostitutki i
žigoloa. Koji imaju para plaćaće za ovu ili onu uslugu, a prodavcima
tela ostaje da čekaju neku mnoogo liberalnu Srbiju.
Heroin
Sintetička droga dobijena iz morfina koji se dobija iz čaura belog
maka. Javlja se u vidu belog ili braon praha ili kao crna lepljiva
supstanca, "crnjak" ili "marmelada". Može se ubrizgavati, ušmrkavati
ili pušiti. Nakon intravenskog ubrizgavanja, osoba se oseća euforično,
usta se suše, udovi izgledaju teški. Sa konstantnim korišćenjem, javlja
se zavisnost, osoba teži da doživi fleš ponovo, sa istim intenzitetom i
efektima. olazi do psihičke zavisnosti i ukoliko nema redovne doze,
javlja se nemir, bol u kostima i mišićima, nesanica, dijareja,
povraćanje i drugi simptomi. Sve to je praćeno ogromnom žudnjom za
ponovnom dozom. Posledice: fatalno predoziranje i smrt, AIDS i hepatitis, bolest krvnih sudova, srca i bubrega.... Kokain
Dobija se iz biljke Koke, jaka droga koja izaziva zavisnost i može se
pušiti, ubrizgavati ili ušmrkavati. Iz kokain hidrohlorida se dobija
još jedna vrsta droge poznatija kao Krek. Krek je
psihoaktivna supstanca koja liči na žućkasto-sive mrvice soli. Unosi se
u organizam pušenjem (duvanjem), ušmrkivanjem (snifovanjem), gutanjem
ili injekcijama. Vrlo brzo dospeva u mozak, veoma male količine
(nekoliko zrna) mogu da stvore zavisnost. Njegovo širenje je više nego
zabrinjujavajuće Osoba se oseća euforično i puna energije.
Pusači
koke vrlo brzo posle euforične faze ulaze u emocionalnu labilnost,
anksioznost: javlja se nesanica. Zatim sledi apatija, seksualna
inferiornost... da bi potom usledile halucinacije, sumnjičavost,
agresivnost... Najzad, u poslednjoj fazi, slede ideje proganjanja,
predosećanja bliske smrti, prestanak disanja...
Posledice: duševni poremećaji, smrt u ranim godinama života... LSD
Jedna od najačih droga koje menjaju raspoloženje. Prodaje se u vidu
tableta, kapsula, tečnosti ili natopljnog papira. Zovu je i esid ili
kiselina. Ova droga ima nepredvidive psihološke efekte. SA dovljno
jakim dozama, osobe imaju vizije i vizuelne halucinacije. Fizički
efekti uključuju povećanje temperature i pritiska, nesanicu i gubitak
apetita. Nakon
upotrebe droge može se javiti "fleš bek" simptom sa svim štetnim
posledicama kao i u vreme korišćenja. Veoma mala količina droge može
stvoriti zavisnost. Nakon uzimanja droge sledi muka i povraćanje,
usporeno disanje, nesiguran hod, loša cirkulacija... Zatim slede
poremećaji opažanja i emocionalne promene. Prihvataju se sugestije bez
ikakvog razmišljanja, pa zavisnici lako postaju izvršioci najtežih
krivičnih dijela. Posledice: razni duševni poremećaji. Marihuana Najčešće korišćena ilegalna droga. Glavni sastojak je THC ili tetrahidrokanabinol. Zovu je travom, gandžom, vutrom, granjem...
Dobija
se iz meksičke ili indijske Marihuana konoplje. Konzumira se pušenjem
ili žvakanjem. Marihuana se najčešće puši u vidu cigarete koja se
naziva Džoint. Dim Marihuane ima miris koji podseća na miris zapaljene
suve trave ili zapaljenog kanapa od Kudelje. Faza euforičnog uzbuđenja
javlja se oko 100 minuuta nakon uzimanja, a manifestuje se radošću,
telesnom i moralnom lagodnošću... Zapažena je i pojava halucinacija,
duševnih poremećaja, agresivnosti, nasilja, poremećaja u
orijentaciji... Zbog štetnog dejstva na centralni nervni sistem ova
droga, iako deset puta slabija od Hašiša, naziva se "Otrovom razuma".
Kratkotrajni efekti uključuju probleme sa učenjem i pamćenjem,
iskrivljenom percepcijom i teškoćom sa razmišljanjem i rešavanjem
problema.
Moguće posledice: poremećaj pamćenja, rak, zastoj u psihičkom razvoju, paranoidne ideje, respiratorni problemi, povećanje krvnog pritiska .
Fenilciklin
(anđeoski prah) je droga koja je u početku korišćena za anesteziju .
Rastvara se u vodi i alkoholu. Efekti pri upotrebi Fenilciklina na
centralni nervni sistem zavise od unete doze.Osoba se oseća kao da je
izvan svog tela. Često se dodaje marihuani, LSD-u i metamfetaminu.
Ponašanje osobe koja unese u svoj organizam malu dozu slično je
ponašanju osobe u pijanom stanju, dok velike doze mogu izazvati komu i
smrt.
Dolazi
u obliku tableta, često sa znakom nekog brenda poput Nike, Plejboj
zečice i sl.Često je u obliku pilule uzimaju na rejv žurkama, da bi
mogli da igraju i povećaju raspoloženje. Ima se osećaj samopouzdanja i
energije, mirnoće, empatije, bliskosti sa drugima, a javlja se i
fiksacija za zvuk i sliku, vrtoglavica, zamućen pogled, hladnoća ili
znojenje. Korisnici često igraju do iznemoglosti što dovodi do
dehidratacije, hipertermije i povećanja telesne temperature. Ovo može
dovesti do otkazivanja mišića , bubrega ili jetre.Kardiovaskularni
problemi izazvani ekstazijem se mogu završiti fatalno.
Posledice: anksioznost, gubitak pamćenja, problemi sa snom, depresija.
Do osamdesetih, ljudi su imali seksa koliko hoćeš i to bez kondoma, ne
plašeći se boleština, jer najgore što su mogli da zarade bio je triper
ili sifilis, ali znali su da se od toga ne umire, već da se leči uz
veću dozu antibiotika. Još i vreme dece cveća, slobodna ljubav na sve
strane, odobreni promiskuitet, svako se voli sa svakim. A onda su
naučnici tražili neki novi otrov za uništenje što većeg broja
"neprijatelja", i smislili su novi virus, AIDS, a kako će ga najbolje
fuljnuti većini ljudi, nego polnim putem , jer svi ljudi to
upražnjavaju. Verovatno su imali i protiv - otrov. Međutim, kao što to
i obično biva, oružje se okrenulo protiv svojih tvoraca, virus je
mutirao i više se nije mogao zaustaviti, a "neprijatelji" nisu bili ti
koji su samo bili ugroženi, već svi na svetu. Tako, seks više nije
postao bezazlen i naivan, a AIDS se više nije samo dešavao nekom
drugom. Ali, opet dosta mladih veruje da se samo dešava nekom drugom.
Dosta mladih je sebično, ne obraća pažnju na partnera, bitno je samo
vlastito zadovoljenje strasti. Kažu, uz kondom im se gubi užitak, a to
što im partnerka (da uzmemo da su oboje zdravi i zanemarimo bolesti na
trenutak) može zatrudneti nije ih briga? Što će morati verovatno da ide
na kiretažu, jer ni ona , niti on nisu još spremni za brak? Što na
kiretaži može da dođe do komplikacija koje mogu dovesti do trajnog
steriliteta? Što sve to ostavlja psihički ožiljak? Bio sam svedok
nedavno, pošto sam bio na ginekologiji, koliko je samo žena u jednoj
sedmici prošlo kiretažu. Ogroman broj. I pored toliko sredstava za
kontracepciju, i njima i njihovim partnerima je bilo lepše i lakše da
ništa ne koriste, da bude coitus interruptus, ali i pored toga jedan je
pronašao put. I ode jedno odeljenje u smrt. I smanji se populacija. Jer
on nije hteo da stavi kondom. Jer ona nije popila tabletu ili stavila
spiralu. I sad im je lepše da je on dovede tu na kasapljenje, plati
doktoru i čeka da taj fetus ode u slivnik. To je vrhunac nebrige i
mazohizma.
Veoma zanimljiva emisija je juče bila na kanalu
History. Razmatrano je nekoliko drevnih proročanstava apokalipse. Prvo
se bazira na drevnom kalendaru plemena Maja, koji su bili opsednuti
računanjem vremena. Tvrdi se da je njihov kalendar veoma precizan i da
su oni, recimo, znali tačan dan i datum kad će se belci pojaviti kod
njih, što se i poklopilo sa dolaskom Kortesa. Po tom kalendaru, 2012.
nas očekuje apokalipsa, što naučnici objašnjavaju na sledeći način –
tog datuma će se Zemlja naći u istoj ravni sa ogromnom crnom rupom koja
postoji u Mlečnom Putu, što može dovesti do promena Zemljinih polova
koji bi zamenili mesta, a posledice bi bile katastrofalne, praćene
jakim zemljotresima, plimskim talasima i vulkanskim erupcijama. Drugo
proročanstvo je bilo Merlinovo, čarobnjaka iz doba kralja Artura, koji
je imao vizije o ljudima koji stoje na obalama Francuske i Engleske i
razgovaraju pričajući u ravno „kamenje“, što bi značilo da je Merlin
video mobilne telefone. Njegovo proročanstvo dalje predviđa da će pola
ljudi na planeti umreti usled biološkog rata, i da će „Temza biti
krvava“. Sledeće proročanstvo je iz najpoznatije knjige, Biblije, iz
dela Otkrovenje, gde se kaže da će poznati svet završiti u vatri i
sumporu i predviđen je dolazak vladara koji je označen kao Antihrist.
I kao kruna svega, u doba moderne tehnologije,
javilo se i jedno proročište ni manje ni više nego na internetu,
program koji je prvobitno bio dizajniran da se bavi sakupljanjem
finansijskih izveštaja, ako sam dobro zapamtio, a kasnije je
preformulisan da prati reči i fraze na svim jezicima koje se najčešće
pojavljuju u tekstovima na netu, i došlo se do zapanjujućeg predviđanja
događaja u SAD koji im je promenio život, nekoliko godina pre nego što
se on zaista i desio, a radi se o terorističkom napadu na kule
bliznakinje. Takođe, ovo moderno proročište je ukazalo na 2012. godinu
kao sudbonosnu. Niko ne može sa sigurnošću da tvrdi šta će se tada
zaista desiti. Ostaje nam da čekamo i vidimo.
Na prošlom sam koncertu bio blizu prvih redova (nisam mogao dalje zbog
velike gužve u hali na Sajmu), a verovatno ću posetiti i ovaj koji je
najavljen za sledeću godinu u Areni. Očekujem dobru svirku, atmosferu i
scenografiju kao i prošlog puta. Fanovi Maidena se već, verujem,
raspituju kada će početi prodaja karata, neki planiraju da kampuju ako
treba da bi kupili kartu na vreme, a mene brine samo da li će to biti
radni dan, i kako da tada ne radim (nisam još pogledao u kalendar za
2009.) Grrrr, sad sam video da sam druga smena tad, ali se nadam da ću moći dobiti slobodan dan. To se ne bi smelo propustiti.
Odavno sam hteo da imam knjigu "Light my fire " od Reja Manzareka,
klavijaturiste grupe The Doors. Problem je bio što je ni u kakvoj
knjižari nisam sreo, a direktno naručivanje nije dolazilo u obzir jer
kod nas još ne funkcioniše PayPal sistem. Rekoh, da pokušam sa domaćim
sajtom i bingo, otkrih tako knjižaru Most iz Beograda preko koje je to
moguće učiniti, i to preko njihovog sajta, bitno je samo da se navede
isbn broj knjige i naziv, nakon čega vam oni pošalju predračun. Ako vam
se cena svidi, vi to uplatite u najbližoj banci, kao što sam ja učinio
i čekate. Mana je ta što mora da se čeka, jer sam ja knjigu platio
krajem avgusta , a stigla mi je krajem oktobra, ali je bitno da je
stigla. Oni vas onda obaveste i zavisno od toga koju ste opciju
izabrali, knjigu preuzimate u knjižari ili vam stiže na kućnu adresu,
za šta plaćate poštarinu od oko 300 dinara. Tako sad mogu da vidim i
taj pogled na život Doorsa, pošto sam već pročitao biografiju benda
koju je takođe iz prve ruke pisao bubnjar, Džon Denzmor, a koju mi je
koleginica donela iz SAD (najlepš joj hvala), a zove se Riders on the
storm. Dakle, svaku knjigu sa neta moete naručitiovde.
