Kako sam nabasao na EMO pokret? Sasvim slučajno. Dečak, osmi razred, mi je prebacio neke sličice na mobilni, neke zafrkancije, i između ostalih, bile su tu i crtaći Emoovaca. Šta je sad ovo, pitao sam se, iznenađen i onda sam prošvrljao po netu. Prva vest na kuju sam naišao je bila samoubistvo nekih tinejdžera koji su obožavali EMO pokret, jedna devojčica se obesila jer je smatrala da će to impresionirati ostale Emooovce, dok su se dvoje tinejdžera preko neta dogovorili da izvrše samoubistvo u isti dan. Zatim sam pročitao da je pokret počeo 2002. a svoj vrhunac dostigao 2004.u modi, muzici, kao stil života. Svaki tinejdžer koji bi hteo da bude označen kao Emoovac morao bi da obuče uske pantalone (može i ženske), majice dva broja manje (obavezno), da napred ima crne pramenove do pola lica, a pozadi kratki jež stil frizure, sve to začinjeno sa nekim tamnim senkama. Od nakita, tu su pertle oko zgloba, ili narukvice, komadi kože, sa dugim tankim šalovima i debelim naočarima sa izbačenim ivicama. Muzika je bila veliki deo EMO pokreta, a bend koji je bio pokretač toga bio je Taking Back Sunday (moram priznati da sam tad prvi put čuo za njih, a ostali bendovi su Thursday, The Used, Thrice, or Bright Eyes (takođe nikad čuo, baš sam muzički neobrazovan, najgore, ni na tv -u nikad nisam video ni čuo neku njihovu pesmu koja bi mi zapala za oko, očito nisam gledao popularne kanale. Motivi na majicama Emoovaca su bile ovce (Emo-ovce?!), ajkule i pirati. Baš sam bio zbunjen, postao sam pravi znak pitanja.