Ne znam zašto gomila ljudi ima potrebu da priča kako će da ide da se tušira, kako treba da se kupa, kako se sinoć tuširala ili kako je kupila novu kupku, pa će da je proba kad se istušira. Koga još zanima što se neko kupa? Da li to oni žele da naglase da su uredni i čisti, kako vode računa o ličnoj higijeni? Ili da se drugi kupaju manje, a smrde više? Kad počnu s takvim pričama dođe mi da idem s pričom kako sam se lepo iskenjao, kako sam sat vremena sedeo na šolji, usput pročitao pola novina i razmišljao o smislu života. Priče o fiziološkim potrebama mi stvarno idu na nerve, a naročito ova o kupanju. Gotovo uvek mogu da znam ko će je pomenuti i kada. Kao da nema ni o čemu drugom da se priča. Kao da su glavne stvari u žvotu kupanje i spremanje jela. Drugih nema i ne treba da postoje. Kupanje stoji na pijedestalu ovenčano zlatnim vencom, nepobedivo i nedodirljivo. Toliko kupanja naokolo, koža se prosto istanjila da se providi, telesna mast više ne postoji, mali dodir sa prljavštinom izaziva najgore bubuljice i infekcije nepoznate u svetu medicine, sve dlačice su počupane i uredno izbrijane ili izdepilirane, svaki dan je za kupanje, nije više samo nedelja rezervisana i nemoj slučajno da sam vas video neokupane!!!
