Užina kod Džoa

Nekim ljudima svašta pada na pamet. Ponekad i morbidne ideje poput ove. Šta je "pesnik" hteo da kaže? Da su oni koji tu žive ovce? Ili da će, u najgorem slučaju , završiti ovako ako se pobune protiv "sile". Da će im stoka biti pobijena? Ili je ovo delo bekrija kojima je u dokolici cevčenja piva ispred zadruge palo na pamet da se malo provozaju, a usput i zabave. Jer, sigurno nije neko došao u nedođiju da tu okači glavu ovce, već je to uradio neko ko živi blizu. Nekad su tako indijanska plemena plašila nezvane goste i terala sve nepoznate sa svoje teritorije. Možda i neki " gazda" želi ovim da otera sve putnike namernike. Šta reći....

Krenulo je bilo da mi kuva u stomaku, onaj neprijatan osećaj treme, i baš sam se pitao da li je to najava nečeg gadnog. Bila je. Pošli smo bili na saučešće. Čovek umro prethodni dan, i to, gle ironije, kad je pošao na sahranu. Nije bio suviše star, oko 54 godine. Užasna, iznenadna smrt, najgora stvar koja se može desiti porodici. Verovatno nisu znali šta ih je snašlo. Pričali smo neobavezno dok sam išao uz brdo, brzinom oko 30 km na sat. Ispred mene oštra krivina. Odjednom izleće auto i ja već vidim da neće moći da me izbegne. Osećaj kao na filmu, samo sa nama kao glavnim glumcima, isprekidane sličice spojene u jedan frejm, jedan jedini trenutak. Cimam volanom udesno u pokušaju da pobegnem ka kanalu, ali ne vredi. Pošto je preticao na punoj liniji kultivator, idući sigurno oko 60 ili više na sat, auto nije mogao da se ispravi, zadnji kraj mu prelazi na našu stranu i udara nas po levom boku, što izaziva pucanje nosača zadnjeg točka, gde se točak sabija unutra, pucanje cevi za dovod ulja za kočnice, krivljenje lima iznad točka i na vratima, ubacivanje brave na vratima unutra i lomljenje štop svetla, i rotiranje za 180 stepeni. Vidim da nismo povređeni, povlačim ručnu i izlazim vičući u afektu, pominjući mu i majku i sve po spisku, i onog ko mu dade dozvolu. On izlazi sa još jednim i kaže mi da nije lepo što mu psujem majku, a u meni kuva, samo mislim: "Šta, još treba i da se izljubimo?!!!" On nastavlja da baljezga, optužujući me da sam išao uz belu liniju i da me je zato zakačio, počinje on mene da napada u stilu napad je najbolja odbrana. Govorim mu kako je on kriv, da sam ja bežao, a napetost je tolika da smo na ivici da se tu potučemo. Sin mu je tu i on malo smiruje situaciju, žena me stišava, ona je hladna u tom momentu. U meni i dalje kuva, ne mogu ni da pozovem saobraćajnu policiju, jer nikako da ukucam pozivni. Kad sam ih konačno dobio, ne uspevam da se objasnim sa njima, nikako da shvate gde je mesto gde se to desilo. Policajac me zove 2 puta da me pita da mu objasnim, što me u tom momentu još više živcira i čuje usput prepirku nas dvojice, kaže mi da se ne svađamo. Trebalo im je oko 40 minuta da dođu. Merili su, slikali su, mi smo potpisali izjave i duvali u balon. Ni kod jednog nije bilo alkohola. Policajac kaže da je trebalo da se nagodimo. Kakva nagodba, umalo nas nije pobio, da nas je gađao direktno, ni «a» ne bismo rekli. Ili da smo se prevrnuli u livadu, niz padinu. Odgurali smo auto u kanal. Pružio sam mu ruku kad je odlazio…